„Bambus v Križevcima“ 07.11.2010.

Krizveci-bike

Kao što Dario reče: „Da ti netko veli – idemo v Križevce na bambus- komentar bi zasigurno sadržavao sumnju u zdrav razum onoga koji to predlaže. Ali, Črne Mambe su ove nedjelje učinile upravo to.

 

Na mužev upit  hoćemo li se pridružiti Mambama biciklistima koji ujutro kreću put Križevaca, bez imalo sam razmišljanja potvrdno odgovorila. O duljini i težini puta nisam uopće razmišljala. Izuzetno dobra vremenska prognoza za sutrašnji dan već me navela na razmišljanje kako ga provesti u prirodi tako da mi je Darijev prijedlog došao ko naručen.Prema dogovoru sastanak ekipe iz Trnovca ( Marek i ja)  s ekipom iz Novog Marofa ( Dario, Goran i Cvajta) trebao se dogoditi u Varaždinskim Toplicama u 7.30 sati. Mi smo opet zakasnili nekih  dvadesetak minuta ( sve stariji – sve sporiji), ali ovoga puta i marofska ekipa kasni – da ne povjeruješ.

Vozimo cestom prema Ludbregu, prelazimo Bednju, susrećemo simpatične Međimurce koji na izvoru kod Leskovca pune posude vodom za koju kažu da je provjereno kvalitetnija od one iz Belskog izvora, Cvajta snima  jesenske motive na izmaku, brbljamo o svemu i svačemu i ljutimo se na vozače koji ne poštuju našu polovicu kolnika već nam nervozno trube ( čast izuzecima, ipak ih ima)…

Nakon Leskovca silazimo na makadam, vozimo kroz šumu prema Gabrinovcu, ali sada slijede usponi – treba ipak prijeći taj Kalnik i  doći na drugu stranu. Dečki se malo čude kaj ja nebrem voziti uzbrdo tak kak oni, ali dečki nemam ja trideset i nešto kak vi već trideset i nešto i još nešto i …

Ova šumska uzbrdica mi je stvarno bila naporna, ali je zato vožnja nizbrdo bila fantastična. Dečki se spustili slobodno i brzo, ja nešto sporije, a Marek nas stiže tek za nekih pet minuta.
Rezultati: nas četvero blatni od glave do pete, a Marek čist ko suza. Da, ali zato on pojma nema kaj znači pustiti kočnice po blatnoj nizbrdici. Nek mu bude kad čovek ne zna uživati.

Dolaskom na asfaltiranu cestu dosta brzo vozimo kroz kalnička sela (Žbrinovec, Sveta Helena i dr.) i ubrzo stižemo u Križevce. Prvi dojam me razočarava, ali nakon što stižemo u centar Križevaca mijenjam mišljenje. Lijep i simpatičan mali gradić. Šteta što ga nismo mogli detaljnije razgledati. Iskreno, izvrstan bambus na gradskoj terasi i trenuci odmora također su  bili pun pogodak.

Povratak prema Novom Marofu cestom preko Sudovca predstavljao je vožnju u kojoj su se izmjenjivali usponi i spustovi, istina ne veliki, ali konstantni što su umorne noge (barem moje) sve teže svladavale. Zato su me dečki svako malo pričekali na prijevojima, ali priznajte da je svaki taj odmor i vama dobrodošao.

Ovaj lijepi izlet završio je prema tradiciji Velebitskim pivcem u Novom Marofu. Koliko god sam se protivila ipak sam i ja popila čašu ( što mi je na putu do Trnovca prilično smetalo – blago rečeno).

Ja sam ponosna na rutu koju sam izvozila.
Dečki, bili ste drago i dobro drušvo.

Veselim se budućim zajedničkim biciklističkim rutama (nadam se da će te me zvati).

Pozdrav svim Mambama!

Draženka Magić

You may also like...