Marof-Višograd-Kalnik 29. 05. 2011 (bike tour)

zenteren-05-0112

U to nedjeljno jutro konačno smo zajahali svoje sjajne pile putem Višograda do klijeti našeg dragog pajdaša Kruneka. Konačno zato jer čovjeku već dugo obećavamo, a nikak da dojdemo. I evo nas poslije vuru i kusur, rukujemo se i sjedimo na verandi. U takvom prijateljskom okruženju ubrzo zaboravljam probleme s opadanjem lanca. Ma tko ga šlj…

 

Nakon dva gemišta onak zaran, i obilnijeg doručka, kome se opće i ide više nekam? Stvarno, kod Marine i Kruneka se čovjek brzo opusti, jer ljudi su to jednostavni i iskreni, a to u današnje vrijeme vrijedi poput suhog zlata. I sve je bilo dobro dok ga Tomi nije pital za poprečki prema Kalniku. I otkud su spuknuli kartu iz Austrougarske?Booook, vidimo se, hvala, ste zapamtili skretanje? Maaa  jesmo, kaj mi nebi!!! I tak gas v dol, blato, sklisko, drift, pa smo, naravno-fulali skretanje, i naišli na neki mostić koji bi trebal biti mostić iza kojega treba skrenuti lijevo. Ili desno? A ima put i prije mostića. U biti ima 4 puta i jedan mostić. Hej ljudi, kaj je ono Krunek rekel? Ma kaj bi Krunek rekel, imamo mi đipies. A taj nas nikad nije zeznul. (osim mene i Cvajtu i naše žene u onim crnim gustim šumama podno Oštrca kad je napisalo low battery)….

Ovaj put je đipsko savršeno šljakal. Našel je skrač prek  Piramide (največi okolni breg – baš sam si mislil iz Krunekove verande, kakvi bi bedaki išli gore, pa srknul gemištek). Baš je super, bumo i planinarili, ali zakaj po blatu? A imamo i bicikle, ste zabili? Skupe, lijepih boja (moj pogotovo), podmazane, servisirane, moj čak ima i skotovu torbicu ispod sica, kaj ak se zablati… i još bi možda odustal i vrnul se k ženi isti čas da mi nije neko spomenul ( mislim Cvajo )- kaje CURICE?

Bem ti, sad buš ti videl curice, i hitim se v blato. Dalje je sve išlo ko podmazano. Podmazano blato. 5 koraka gor, 3 v rikverc. Veli Goran – nejde biciklin v breg. A da si spukneš tu bukovu granu z kotača? Nejde i dalje – veli Goran. Glej fakat – nejde i moj. Zblokirali kotači. I prvi i zadnji. Pa tek ga je Dobrila sposložlil pa koj mu je sad? Ajde da to poslikamo. Pa to morate videti. Svi štovatelji naših stranica. Ovo kaj delamo – delamo radi Vas. Da bi nam se Vi divili. I štovali nas. Spuštanje na rami v blatni jarek je stvarno vrijedno štovanja…

Nakon Vijetnamske prašume  izlazimo na čistinu i obasjala nas je svjetlost. Nlo, božanstvo, meteor ili neki nepoznati entitet? Ma ne ljudi moji, kraj svijeta nije danas – pa to je tabla Gabrinovec. Jurimo, blato frca na šodru, ali frknul mi je v bradu i komad kamena. Jaj, kaj peče, pa nem valjda trebal v partizansku bolnicu. A Kalnik je tak blizu. I kalničke ščrbe. I kalnička piva, he, he… Opa evo i asfalta, al ga prašimo, ma kakvi brijeg. Čudi me Tomy, pa gde si k vragu, uvijek sam te v pleča gledel na toj azurnoj ljepotici. I gle čuda, neko koruzu šrota a sveti dan je… Ode skupi pogon na veličanstvenoj Koni. Bro moj, pa kak si nakon 4000km već sj. pogon???

Na Kalniku petstoosamdesetpet ljudi, fino, čisti, uredni, štapovi, babe, deca, mladi, stari. Ima i biciklof. Sline su mi išle od jednog treka. Isijaval se kaj pesja jajca. Ni zrnca prašine. Pa kaj mi tu delamo? Blatni, podrapani, puni svih šumskih mikropizdarija, i najgore – bicikli su nam svi iste boje. Neke smeđe. Drekaste. Fuj. Ajmo na pivu a te zmazane montnvrage ostavite da niko ne zna da su naši…

A bi nam verovali da smo nakon svega još i na štrikima viseli??

 

Frenki
Download

 

 

You may also like...