„Bambus v Križevcima“ 07.11.2010.

Na mužev upit  ho?emo li se pridružiti Mambama biciklistima koji ujutro kreću put Križevaca, bez imalo sam razmišljanja potvrdno odgovorila. O duljini i težini puta nisam uop?e razmišljala. Izuzetno dobra vremenska prognoza za sutrašnji dan već me navela na razmišljanje kako ga provesti u prirodi tako da mi je Darijev prijedlog došao ko naru?en.Prema dogovoru sastanak ekipe iz Trnovca ( Marek i ja)  s ekipom iz Novog Marofa ( Dario, G.V. i Cvajta) trebao se dogoditi u Varaždinskim Toplicama u 7.30 sati. Mi smo opet zakasnili nekih  dvadesetak minuta ( sve stariji – sve sporiji), ali ovoga puta i marofska ekipa kasni – da ne povjeruješ.

Vozimo cestom prema Ludbregu, prelazimo Bednju, susrećemo simpati?ne Me?imurce koji na izvoru kod Leskovca pune posude vodom za koju kažu da je provjereno kvalitetnija od one iz Belskog izvora, Cvajta snima  jesenske motive na izmaku, brbljamo o svemu i sva?emu i ljutimo se na vozače koji ne poštuju našu polovicu kolnika već nam nervozno trube ( čast izuzecima, ipak ih ima)…

Nakon Leskovca silazimo na makadam, vozimo kroz šumu prema Gabrinovcu, ali sada slijede usponi – treba ipak priječi taj Kalnik i  doći na drugu stranu. dečki se malo ?ude kaj ja nebrem voziti uzbrdo tak kak oni, ali dečki nemam ja trideset i nešto kak vi već trideset i nešto i još nešto i …

Ova šumska uzbrdica mi je stvarno bila naporna, ali je zato vožnja nizbrdo bila fantasti?na. dečki se spustili slobodno i brzo, ja nešto sporije, a Marek nas stiže tek za nekih pet minuta.
Rezultati: nas ?etvero blatni od glave do pete, a Marek ?ist ko suza. Da, ali zato on pojma nema kaj znači pustiti kočnice po blatnoj nizbrdici. Nek mu bude kad ?ovek ne zna uživati.

Dolaskom na asfaltiranu cestu dosta brzo vozimo kroz kalni?ka sela (Žbrinovec, Sveta Helena i dr.) i ubrzo stižemo u Križevce. Prvi dojam me razo?arava, ali nakon što stižemo u centar Križevaca mijenjam mišljenje. Lijep i simpati?an mali gradi?. Šteta što ga nismo mogli detaljnije razgledati. Iskreno, izvrstan bambus na gradskoj terasi i trenuci odmora Također su  bili pun pogodak.

Povratak prema Novom Marofu cestom preko Sudovca predstavljao je vožnju u kojoj su se izmjenjivali usponi i spustovi, istina ne veliki, ali konstantni što su umorne noge (barem moje) sve teže svladavale. Zato su me dečki svako malo pričekali na prijevojima, ali priznajte da je svaki taj odmor i vama dobrodošao.

Ovaj lijepi izlet završio je prema tradiciji Velebitskim pivcem u Novom Marofu. Koliko god sam se protivila ipak sam i ja popila ?ašu ( što mi je na putu do Trnovca prili?no smetalo – blago rečeno).

Ja sam ponosna na rutu koju sam izvozila.
dečki, bili ste drago i dobro drušvo.

Veselim se budu?im zajedničkim biciklisti?kim rutama (nadam se da će te me zvati).

Draženka Magić