Kamniško Savinjske Alpe 2026
Cijelo ljeto dosađujem tatu i ostatak ekipe da čim prije napravimo neki izlet u Alpe, a vrijeme svaki vikend ko da je smak svijeta. Škola se već približila, počel sam gubit nadu i onda F4 javlja da nakon par neuspjelih pokušaja napokon imamo rezervaciju u domu s dobrom prognozom. Ja presretan svaki dan gledam prognozu i samo čekam da dođe taj dogovoreni vikend.
Po običaju je ruksak spreman tek večer prije puta, onda na ranije spavanje i buđenje u 3:00h. U kombiju po mene i tatu, Čvrglina, dolazi familija Horvat: Georg, F4 i F3. Brzo stavljamo stvari u kombi i krećemo na tu vožnju koja nikak da završi. Prije ulaska u Logarsku dolinu stajemo na burekima u Mozirju.
Na start dolazimo oko 7:00h, brzo se spremamo i krećemo v breg. Prolazimo pokraj slapa Rinke i prvu pauzu radimo tek kod Frischaufovog doma na Okrešlju. Pogledavamo v nebo bez oblačka, uvjeravamo se kak tu nebude padalo i nastavljamo dalje po siparu do početka via ferrate. Već malo poslije 10h stavljamo pojase i šljemove i krećemo po ,,najduljoj Slovenskoj sajli“, via ferrati na Korošku Rinku. Jurimo po sajli i već za sat vremena dolazimo na najviši vrh izleta. Otvaraju se predivni pogledi na Mrzlu goru, Logarsku dolinu, Ojstricu i Planjavu.
Već sad vidimo tamne oblake koji nam se približavaju pa se ne zadržavamo dugo na vrhu već brzo krećemo da Kotliće prođemo po suhom kamenu. To nam i uspjeva, preletjeli smo Tursku goru i Kotliće i na samom izlazu iz njih nas lovi lagana kiša. Sreća kaj je dom bil blizu pa još suhi dolazimo u Koču na Kamniškom sedlu. Nakon kratkog odmora spuštamo se na večeru i malo kartanja, pa u krpe jer nas sutra opet čeka pošteni dan.
Start iz doma oko 8h, krećemo ravno u maglu koja nikak da nas pusti. Nakon sat i pol hodanja dolazimo dna Vzhodni vrh Planjave i ne vidimo nikaj osim oblaka. Sve jedno opalimo zajedničku sliku i krećemo dalje. Prolazimo pokraj Lučke Babe, penjemo Lučku branu i usput se na mjestima otvaraju oblaci pa uspijevamo vidjeti kud smo se mi to jučer motali. Nakon još malo hodanja dolazimo do skretanja za Škarje i pogledavamo Ojstricu obgrljenu oblacima. Svi se pogledamo s istom željom, ali već bolnim nogama pa krećemo na spust kroz Škarje. Dvostruko brže od marke stižemo do Koče na Klemenči jami pod Ojstrico, produljimo do ceste pa se Georg i ja vraćamo po kombi dok ostatak ekipe uživa u pivici.
Na povratku stajemo na finim pizzama i normalno da nebi bil pravi izlet bez neke gluposti. Zato se nakon pol sata vožnje okrećemo i vraćamo do pizzerije (nažalost nije po još pizza) po Čvrglinof novčanik. Da to ne bude jedina zgoda, još nas u Marofu zaustavljaju jer nismo vezani pa lijepo nasmiješeni s puno raznih priča dolazimo kućama.
Opet oživljavaju te ljetne Alpe, već se kuju planovi za nove uspone, samo treba volje (koje uvijek ima v našem klubu) i dobre vremenske prognoze :). Berg heil!
Jakov
KLIKNI ZA OTVARANJE FOTO GALERIJE
