Marof-Višograd-Kalnik 29. 05. 2011 (bike tour)

Nakon dva gemišta onak zaran, i obilnijeg doru?ka, kome se op?e i ide više nekam? Stvarno, kod Marine i Kruneka se ?ovjek brzo opusti, jer ljudi su to jednostavni i iskreni, a to u današnje vrijeme vrijedi poput suhog zlata. I sve je bilo dobro dok ga Tomi nije pital za popre?ki prema Kalniku. I otkud su spuknuli kartu iz Austrougarske?Booook, vidimo se, hvala, ste zapamtili skretanje? Maaa  jesmo, kaj mi nebi!!! I tak gas v dol, blato, sklisko, drift, pa smo, naravno-fulali skretanje, i naišli na neki mosti? koji bi trebal biti mosti? iza kojega treba skrenuti lijevo. Ili desno? A ima put i prije mosti?a. U biti ima 4 puta i jedan mosti?. Hej ljudi, kaj je ono Krunek rekel? Ma kaj bi Krunek rekel, imamo mi ?ipies. A taj nas nikad nije zeznul. (osim mene i Cvajtu i naše žene u onim crnim gustim šumama podno Oštrca kad je napisalo low battery)….

Ovaj put je ?ipsko savršeno šljakal. Našel je skra? prek  Piramide (najve?i okolni breg – baš sam si mislil iz Krunekove verande, kakvi bi bedaki išli gore, pa srknul gemištek). Baš je super, bumo i planinarili, ali zakaj po blatu? A imamo i bicikle, ste zabili? Skupe, lijepih boja (moj pogotovo), podmazane, servisirane, moj ?ak ima i skotovu torbicu ispod sica, kaj ak se zablati… i još bi možda odustal i vrnul se k ženi isti ?as da mi nije neko spomenul ( mislim Cvajo )- kaje CURICE?

Bem ti, sad buš ti videl curice, i hitim se v blato. Dalje je sve išlo ko podmazano. Podmazano blato. 5 koraka gor, 3 v rikverc. Veli Goran – nejde biciklin v breg. A da si spukneš tu bukovu granu z kota?a? Nejde i dalje – veli Goran. Glej fakat – nejde i moj. Zblokirali kota?i. I prvi i zadnji. Pa tek ga je Dobrila sposložlil pa koj mu je sad? Ajde da to poslikamo. Pa to morate videti. Svi štovatelji naših stranica. Ovo kaj delamo – delamo radi Vas. Da bi nam se Vi divili. I štovali nas. Spuštanje na rami v blatni jarek je stvarno vrijedno štovanja…

Nakon Vijetnamske prašume  izlazimo na ?istinu i obasjala nas je svjetlost. Nlo, božanstvo, meteor ili neki nepoznati entitet? Ma ne ljudi moji, kraj svijeta nije danas – pa to je tabla Gabrinovec. Jurimo, blato frca na šodru, ali frknul mi je v bradu i komad kamena. Jaj, kaj pe?e, pa nem valjda trebal v partizansku bolnicu. A Kalnik je tak blizu. I kalni?ke š?rbe. I kalni?ka piva, he, he… Opa evo i asfalta, al ga prašimo, ma kakvi brijeg. ?udi me Tomy, pa gde si k vragu, uvijek sam te v ple?a gledel na toj azurnoj ljepotici. I gle ?uda, neko koruzu šrota a sveti dan je… Ode skupi pogon na veli?anstvenoj Koni. Bro moj, pa kak si nakon 4000km ve? sj. pogon???

Na Kalniku petstoosamdesetpet ljudi, fino, ?isti, uredni, štapovi, babe, deca, mladi, stari. Ima i biciklof. Sline su mi išle od jednog treka. Isijaval se kaj pesja jajca. Ni zrnca prašine. Pa kaj mi tu delamo? Blatni, podrapani, puni svih šumskih mikropizdarija, i najgore – bicikli su nam svi iste boje. Neke sme?e. Drekaste. Fuj. Ajmo na pivu a te zmazane montnvrage ostavite da niko ne zna da su naši…

A bi nam verovali da smo nakon svega još i na štrikima viseli??

Frenki

[mudslide:picasa,0,pk.chrne.mambe,5614445114841656241]