Vaganski vrh, 26.-28.08.2016.
Uživali smo u svakom detalju, u lijepim sunčanim danima, u zajedničkoj šetnji i ljepoti prirode… ooo kakvu smo samo avanturu imali!
HVALA vam sinovi!
F&C
Frenki / F4:
Hmmm…
Ovaj izlet se more opisati samo s jednom riječju,a to je ZAKONN!
Osvojiti najviši vrh Velebita po prvu put v životu,za mene je bilo nekaj predobro.
To kaj ta planina pruža,nebre se opisati riječima.
Taj zalazak sunca i pogled na ostale vrhove koji se isti?u iznad Jadrana…
To se treba doživeti,to se nebre opisati.
Prvi dan nam je bil odli?an.
Malo smo se prošetali i razmišljali smo o vrhu koji nas je čekal sljede?eg dana,a tu je bil i naš šef kuhinje koji je složil super večeru s malo “premalo” vegete hahah,ali sve u svemu bilo je za prste polizati.
I da ne zaboravimo ono prekrasno nebo puno zvijezda koje se nebre videti svaki dan.
Sljede?i dan…
Moj ?ale i ja zbudili smo ostatak ekipe malo ranije jer normalno nismo mogli spati hahah.
Razbudili smo se,obuli gojze,hitili ruksake na ple?a i krenuli smo osvojiti Vaganski vrh.
Na pocetku puta docekali su nas konji i krave koje je bilo lepo videti tak v divljine.
Doručak na stražbenici bil je valjda najbolji doručak ove godine.
Putem do Buljme sunce je sve više pržilo,ali to nas nije previše smetalo.
Uz sve te lijepe prizore,napokon nam se pokazal Vaganski vrh koji se uvijek negde skrival između drugih vrhova.
Kad smo došli gore,osjećaj je bil predobar,a pogledi koji se pružaju s njega su bili predivni.
Naš šef kuhinje nam je po drugi put složil večeru koja je bila bomba.
Postavljanje šatora na najvišem vrhu Velebita bilo je zakon.
Tu no? nismo se baš svi naspali kak treba,ali nema veze.
Spakirali smo se i krenuli smo natrag.
Iskreno bilo mi je malo žal napustiti taj vrh jer ipak sam po prvi put bil na najvišem vrhu Velebita.
Bilo mi je stvarno odlično i htel bi u budu?nosti opet otiti na Vaganski vrh,ali postoje i drugi vrhovi koji nas nadam se čekaju i koje bumo nadam se osvojili.
David / Ciko:
Izlet na Velebitu je bil jako zanimljiv. Prvu večer smo odmarali u staroj kući na Velikom Rujnu. Moj tata je kuhal večeru koja je bila odlična, samo je falilo malo vegete. Uživali smo u predivnom zalasku sunca, a posle toga smo gledali zvijezde. Drugo jutro smo se zbudili oko 6. počeli smo se spremati za planinarenje. Popunili smo ruksake i krenuli prema vrhu. Do po?etka uspona su nas pratili konji i krave. Napravili smo malu pauzu na Stražbenici i najeli smo se špeka, pršuta, sira i salame. To mi je bil najbolji doručak v životu. Hodali smo dugo, ali nije bilo naporno jer smo imali ?este pauze i bili smo previše radoznali da mislimo na umor. Svaki ?as smo uživali u predivnim pogledima. Kad smo napokon došli na Vaganski vrh, postavili smo šatore. Moj tata je opet složil odličnu večeru. Poslije smo opet gledali zalazak sunca, koji je bil još lepši nego prije jer smo imali pogled i na druge vrhove Velebita. U šatorima se ništ nismo naspali, samo se Frenki (F3) ljepo naspal. Opet smo se zbudili rano i krenuli prema doma. Bilo mi je teško ostaviti Velebit, ali znam da me čeka još puno izleta. Jedva čekam slijedeći!
[mudslide:picasa,1,hpk.chrne.mambe,6325408387547829505]
