Sebi za dušu… Ivanščica 22.09.2013.

Ivka-09-2013

Ovu godinu, zakopan između posla i premalo familije, nikak da si najdem cajta za onaj mir koji ti pruža pogled s brega u daljinu. Okružen pravim ljudima na pravom mjestu! Pa kak nebuš onda otišel s bratićima na Ifku? 


Da ponovno čujem najnovije singlice o Marice, Barice, ..ce..! Da ponovno mineraliziram šumsko tlo negde na trifrtal uspona! Kak da odolim kobasima i pivice gore f domu? -Eto, nikak! Pa opet sam živ, opet sam onaj stari pizdek i prokleto se dobro osjećam v onim glupim ljetnim hlačama koje me sve više stežu i radi kojih nemrem ove moje borbene zrakoplove nikak pratiti f breg… Naravno, oni vele da to nema veze s hlačama, al pa kaj oni znaju?

No, kad smo već u zrakoplovstvu, jedan od ovih ludih bratića je i odletel na onoj svojoj nekoj mini-za-extremne-uvjete plahtici s vrha… i skoro počesal jajca po vrhu one najgluplje šikare koju sam u životu videl. A ja sam se onak važno isprsil pred skupinom gledatelja i objasnil rječnikom iskusnog znalca o tim plahtama da je to tak trebalo biti… No, prva sljedeća Ifka bu s onom mojom torbicom od 80l, a nutra bu liter cedevite i Stihl 361 (nije baš šikara model, al bu poslužil, garantiram)

I tak, jen je odletel a druga dva su na spustu pronašla i novi skrač (početak započinje u famoznoj šikari jer tu rastu vrganji) te sretno zaključili kak ti vrag te pilote, letiju samo da si nebi kolena v dol trgali.

Na kraju se sva trojica sretno vratismo domeka, popismo još jedno pivce i zaključismo da smo mi ipak na kraju samo bratići…

Jedan od njih

 

[mudslide:picasa,1,hpk.chrne.mambe,5926831164397576529]

You may also like...